Plan izgradnje Nacionalnog fudbalskog stadiona u Srbiji, smeštenog u beogradskoj opštini Surčin, izazvao je pažnju javnosti zbog ambicioznosti, troškova, i obećanja visokih standarda. Iako bi ovaj projekat trebalo da postane novi simbol srpskog sporta i mesto okupljanja za mnoge događaje, od fudbalskih utakmica do kulturnih manifestacija, mnoge finansijske i infrastrukturne poteškoće izazvale su zabrinutost.

Početak gradnje i osnovne karakteristike stadiona

Gradnja stadiona započela je 1. maja 2024. godine ceremonijom kojoj je prisustvovao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, zajedno sa istaknutim ličnostima iz sveta sporta i diplomatije. Nacionalni stadion biće izgrađen po savremenim standardima FIFA i UEFA, kapaciteta 52.000 sedišta, sa prostornom osnovom od 32 hektara, a stadion će imati kružni oblik prema arhitektonskom rešenju Marka Fenvika, što će mu dati upečatljiv izgled na mapi Evrope.

Ovaj kompleks će obuhvatiti sadržaje koji izlaze iz okvira sportskih događaja. Osim stadiona, u planu su kafići, restorani, tri tematska parka i veliki broj parking mesta (oko 10.000). Predsednik Vučić istakao je da stadion neće biti samo sportski objekat, već i prostor za šetnju i okupljanje, a ambicija je da postane jedan od tri najlepša stadiona u Evropi.

Finansijski troškovi i nejasnoće u vezi s dokumentacijom

Nacionalni stadion je, prema najnovijim podacima, projekat koji će koštati 257 miliona evra, sa rokom otplate od 37 godina. Međutim, prema podacima dostupnim u javnoj dokumentaciji Urbanističkog zavoda Beograda, prvobitno je bilo procenjeno da će troškovi iznositi oko 150 miliona evra, ali je procena do 2025. godine porasla na 418 miliona evra. Prema rečima Marka Milanovića iz Fiskalnog saveta, dodatno zaduživanje građana Srbije, kroz kredite i obveznice, podiže ukupne troškove ovog i drugih povezanih projekata (kao što je EXPO 2027) na čak 2,5 milijardi evra. Ovi troškovi uključuju i kamate od 85 miliona evra godišnje za zaduženja putem EXPO obveznica, koje će se akumulirati na 700 miliona evra za osam godina.

Kontroverze i skandali

Iako je Vlada Srbije još 2020. godine potpisala Memorandum o razumevanju sa kineskom kompanijom China Railway 14th Bureau Group Co.Ltd., koja se povezuje sa kineskom vojskom, mnogi aspekti izgradnje ostali su pod velom tajne. Početkom maja 2024. godine u medijima su isplivali podaci da je stadion počeo da se gradi na parcelama koje nisu u potpunosti u vlasništvu države, niti su sve neophodne dozvole izdane. Ministarstvo građevinarstva je zbog toga privremeno odbilo zahtev za građevinsku dozvolu zbog nedostataka u dokumentaciji, uključujući nedostatak ugovora sa Elektrodistribucijom Srbije o obezbeđivanju potrebne infrastrukture.

Uz to, otkriveno je da je izgradnja počela bez kompletne studije izvodljivosti. Studiju opravdanosti naručila je kineska firma China Railway 14th Bureau Group Co.Ltd., ali se do sada javnosti nije predstavila konačna analiza troškova i koristi. Fiskalni savet je istakao da građani zaslužuju više transparentnosti jer će upravo oni kroz budžetska zaduženja vraćati kredite i obveznice potrebne za završetak projekta.

Uticaj na ekonomiju i opravdanost projekta

Iako Srbija do sada nije imala stadione ovog tipa, stručna analiza pokazuje da zemlji zapravo nije neophodan stadion ovakvih razmera. Prema Prethodnoj studiji opravdanosti, idealni kapacitet za nacionalni stadion Srbije iznosi između 42.500 i 47.500 mesta, što bi omogućilo efikasniju popunjenost sedišta i smanjene troškove. Prosečna posećenost domaćih fudbalskih utakmica je tri puta manja od kapaciteta novog stadiona, dok su posete utakmicama nacionalnog tima čak 13 puta manje. Međutim, u obzir su uzeti i nefudbalski događaji, poput koncerata i sajmova, koji će pomoći u dugoročnoj otplati investicije.

Prema najavama, na stadionu bi se trebalo igrati finale Lige Evrope 2028. godine, što predstavlja važnu šansu za promociju Srbije na međunarodnom nivou i priliku za razvoj turizma i lokalne privrede. S druge strane, Marko Milanović iz Fiskalnog saveta upozorio je da troškovi za ovaj i druge povezane projekte nisu transparentno predstavljeni i da postoji rizik da se predviđeni efekti neće ostvariti u punoj meri.

Nacionalni stadion kao deo „Skoka u budućnost“

Kao deo strateškog investicionog programa „Skok u budućnost 2024–2027“, Nacionalni stadion i projekat EXPO 2027. predstavljeni su kao ključni stubovi razvoja Srbije u narednim godinama. Premijer Miloš Vučević naveo je da će Srbija imati priliku da se promoviše kao zemlja modernih tehnologija i bogate kulturne tradicije, što bi trebalo da privuče strane investicije i doprinese povećanju životnog standarda. Predsednik Vučić naglasio je da je cilj da Srbija doživi „investicioni bum“ koji će doneti 17,8 milijardi evra kroz infrastrukturne projekte, zdravstvo, obrazovanje i turizam.

Nacionalni stadion Srbije predstavlja veliki izazov za državne finansije, ali i potencijalnu priliku za unapređenje sportskih i kulturnih kapaciteta zemlje. Dok građani Srbije sa nestrpljenjem očekuju završetak radova i prve sportske i kulturne manifestacije na ovom modernom stadionu, zabrinutost zbog troškova i netransparentnosti postavlja pitanje da li će stadion doneti očekivane koristi. U svetlu dugotrajne otplate, moguće finansijske nepravilnosti i tehničke prepreke tokom izgradnje ostaju u fokusu javnosti. Ostaje da se vidi da li će Nacionalni stadion postati simbol budućnosti ili samo još jedno opterećenje za državni budžet.