81% — Šanse Indijane da osvoji NBA prvenstvo
Svedoci smo divne priče.
Ako gledate ovu seriju bez obraćanja pažnje na semafor, čini se da Oklahoma ima apsolutnu kontrolu na terenu. Tim izgleda oštrije, svežije, ima svog MVP-ja, lider je Zapada. Sve to govori u njenu korist. A Indijana kao da stalno sustiže, kao da je upravo uskočila u autobus koji odlazi. Ali vredi pogledati rezultat na kraju svake utakmice – i tu se već cela slika menja.
Treća utakmica u Indijanapolisu dokazala je da Pejsersi nemaju nijednog superheroja, već imaju celu grupu igrača, od kojih svaki jasno zna svoju ulogu. I iako je Haliburton ponovo bio primetan – 22 poena i 11 asistencija – on uopšte nije bio heroj. Prekretnicu u utakmici napravili su oni koji obično ostaju iza scene – pre svega, T. DŽ. Mekonel. Za 15 minuta na terenu, postigao je 10 poena, imao pet asistencija i isto toliko ukradenih lopti. Takav rezultat nakon ulaska sa klupe nikada nije viđen u istoriji finala.
Dok je Oklahoma pokušavala da igra utakmicu po svom scenariju, Mekonel je stvorio pravi haos na terenu: uništavao je aute, držao se svake lopte i iritirao protivnike. Na ovom talasu, Indijana je pronašla energiju koja joj je nedostajala na početku meča – uglavnom zahvaljujući Benediktu Maturinu. Postigao je 27 poena, uključujući 14 u prvom poluvremenu, i postao tek treći igrač u poslednjih 25 godina koji je, ulazeći sa klupe, postigao 25 ili više poena u finalnom meču (pre njega, to su postigli samo Džejson Teri i Manu Đinobili).
Domaćini nisu započeli meč na najbolji način – izgubili su prvu četvrtinu, a u prvom poluvremenu su bili primorani da sustižu zaostatak. Holmgrenu je bilo dozvoljeno da prečesto divlja u odbrani, dok je Gildžus-Aleksander, nakon skromnog starta, postepeno dobijao na brzini. Ali glavna stvar je kako je Indijana reagovala na teškoće. U drugoj četvrtini, tim se dramatično promenio: zahvaljujući aktivnosti klupe i agresivnoj igri, uspeli su da postignu 40 poena, stvore mnogo otvorenih šuteva i potpuno promene tempo igre.
Posle duge pauze, Pejsersi su se vratili svom prepoznatljivom stilu – minimum emocija, maksimalan pritisak na protivnika. Oklahoma je imala 19 izgubljenih lopti, što je rezultiralo sa 21 promašenim poenom za njih. U odlučujućim minutima, sve je odlučivalo: trojka Haliburtona, oštar prodor Tarnera, njegova spektakularna blokada protiv Holmgrena. Ukupno, Tarner ima pet blokada, od kojih su tri došle u četvrtoj četvrtini. Njegova individualna odbrana u reketu nije upečatljiva, ali to je ono što postaje odlučujući faktor u takvim utakmicama.
Dubina postave se ponovo pokazala na kraju: Nembard, Topin, Nesmit – precizni šutevi i kompetentan rad u odbrani omogućili su Pejsersima ne samo da povedu, već i da zadrže prednost u prvoj domaćoj utakmici finala posle četvrt veka. I to uprkos činjenici da je u tri utakmice serije Indijana vodila u rezultatu samo nešto više od 10% vremena igre!
Ipak, sada su u vođstvu. Od marta, Indijana nije izgubila dva puta zaredom — i nije izgubila ponovo. U istoriji NBA lige, u 81% slučajeva, tim koji je pobedio u trećoj utakmici pri nerešenom rezultatu slavio je uspeh u seriji. Ovo više nije priča o autsajderima — ovo su suve statistike koje sve glasnije govore u korist tima koji je dugo bio potcenjen.