Alonso je hteo da promeni Real i zato je kažnjen – otkazom! “The Athletic” – Razlog su nesuglasice sa klučnim igračima

Alonso je u Real Madrid stigao kao trener koji treba da postavi temelje sistemskog fudbala, promeni metodologiju, ali i sam pristup igri.

Problem je što je Real Madrid često spreman na korenite promene samo na rečima, ali skoro nikad u praksi.

Brzo je postalo jasno da su Alonsove ideje u sukobu sa timskim duhom. Igrači, navikli na slobodu, status i improvizacioni fudbal, počeli su da odbacuju novi pristup – ne kroz otvorenu pobunu, već kroz otpor kroz detalje, kroz ponašanje. Alonso je bio primoran da manevriše između svojih principa i potrebe da se prilagodi kako ne bi potpuno izgubio svlačionicu. Morao je da održava ovu krhku ravnotežu, koja ga je postepeno lišila njegovog autoriteta, kao i razumevanja u kom pravcu da se kreće i razvija.

Prometej je ljudima doneo vatru kao simbol znanja, razvoja i nezavisnosti – i zbog toga je bio vezan za stenu. Alonso je došao u Madrid sa istom namerom: da timu da nove alate, pruži novi pristup. Ali sama činjenica pokušaja promene poretka dovela je do problema. Formalno je bio glavni trener, ali u stvari nije imao punu moć neophodnu da sprovede svoje ideje.

Iz insajderskih izveštaja novinara bliskih klubu saznali smo da su problemi između igrača i Ćabija počeli na Svetskom prvenstvu, a vrhunac je dostignut skandalom oko smene Vinisijusa u “El klasiku”, nakon čega je Alonso konačno odustao od svojih metoda.

Potencijalno, Ćabi je mogao da pridobije svlačionicu da je dobio puno poverenje i podršku uprave Madrida. U stvarnosti, Alonso nije dobio ni podršku javnosti ni jasan signal da mu uprava veruje. Florentino Perez nije stao uz trenera – naprotiv, pritisak se povećao. Poslednja dva meseca Ćabijevog rada pretvorila su se u seriju ultimatuma: svaki meč je pratila vest o mogućem otkazu u slučaju remija ili poraza. Kao da se taj isti orao vraćao da kljuca Prometeja.

Ne može se reći da je Ćabi sve uradio kako treba i da nema nikakvih pritužbi na njega, ali u takvoj atmosferi stalnih ultimatuma, trener prestaje da gradi igru i počinje da preživljava – što je logičan model ponašanja.

Alonso se pokazao kao zgodna figura za kaznu. Lakše je okriviti Alonsa nego priznati da igrači nisu prihvatili ideje i promene, a uprava nije branila sopstvene izbore. Postepeno je bio “apsorbovan” – prvo svlačionica, zatim medjska javnost, a na kraju i sam klub. Alonso je bio zadužen za sve, a da ništa nije kontrolisao.

Nije mogao da se snađe: ne zato što nije znao da radi, već zato što se našao u situaciji potpune izolacije. Alonso je prestao da bude trener u punom smislu te reči – jednostavno je pokušavao da preživi u situaciji u kojoj nije imao ni uticaja na igrače, ni zaštitu uprave. Postao je vozač koji je stavljen za volan, a ruke su mu bile vezane.

Kazna nije pala na upravu i igrače, već na onoga ko je nosio vatru. Alonso je pokušao da promeni ustaljeni poredak i postavi Madrid na nove staze – i zbog ovog smelog pokušaja završio je „prikovan na stenu“.

Glavni problem Real Madrida u ovoj priči nije to što je Alonso otišao, već što klub nije odlučio da li je uopšte spreman za bilo kakve ozbiljne promene.

***

The Athletic piše kako su razlog odlaska nesuglasice s ključnim igračima – Vinisijusom Žuniorom, Federikom Valverdeom i Đžudom Belingemom.