Odluke i rezovi na kraju regularne sezone svakako nisu spontani. Čak i ako drugima izgledaju kao grom iz vedra neba, iza njih gotovo uvek stoji nagomilana napetost i pokušaji gašenja požara kada više nema vode.

Kako piše The Athletic, upravo se to dogodilo u Denveru, gde je uprava kluba odlučila da preduzme korak bez presedana tako što je istovremeno otpustila glavnog trenera Majka Melouna i generalnog menadžera Kalvina Buta. Ali ne radi se samo o neuspesima na terenu. To je priča o dubokom neslaganju, gde su se sukobili pristupi menadžmentu, gde je nestalo poverenja i klub je morao da preduzme radikalne mere kako bi održao konkurentnost tima izgrađenog oko jednog od najvećih igrača moderne ere, Nikole Jokića.

Sudbina Melouna i Buta nije rešena momentalno. Njihove nesuglasice su polako podrivale ne samo rad štaba i kancelarije, već i atmosferu u svlačionici. Tim, koji je pre dve godine prvi put u istoriji podigao šampionski trofej, iznenada se našao u epicentru dugotrajne krize.

Pod teretom serije poraza, unutrašnjeg haosa i rastućeg nezadovoljstva među čelnicima tima, uključujući i samog Jokića, uprava kluba je došla do zaključka da ovako dalje ne može. Džoš Kroenke, predsednik Denvera, nije oklevao da napravi rezove. Njegova odluka – hladnokrvna i strateška – da ukloni obe strane odjednom je okončala dugotrajni sukob.

Razdor između Buta i Melouna odavno je prevazišao profesionalnost. But, koji je preuzeo funkciju generalnog direktora 2022, nakon što je Tim Koneli otišao, nije nameravao da se drži strategije prethodnika. Koneli, graditelj tima oko Jokića, Mareja i svestranih igrača, izgradio je Nagetse sa naglaskom na inteligenciji i fleksibilnosti. Međutim, njegovim odlaskom u Minesotu, počelo je novo poglavlje, a But je preuzeo kormilo, menjajući strategiju.

Kao bivši NBA igrač, But je na košarku gledao drugačije. Njegov fokus je na fizičkoj snazi, dužini sastava i dubini rotacije. Dovođenje igrača kao što su Kentavius Koldvel-Poup, Brus Braun i Džef Grin je postavilo temelje za šampionat 2023. Ali čak i na vrhuncu svog uspeha, But nije bio siguran u Melouna. Prema glasinama iza kulisa, generalni direktor je razmišljao o promeni trenera i pre pobedničkog plej-ofa. I tako, na kraju, nije bilo mesta za kompromis između Butovih ambicija i Melounove vizije. Kroenke je jednostavno presekao čvor, odlučno i bez sentimentalnosti, ostavljajući Nagetse bez oba.

Glavna tačka napetosti bio je sukob u pristupu upravljanja timom. But je zahtevao aktivniju integraciju mladih igrača – Džejlena Piketa, Pejtona Votsona i drugih koje je doveo na draftu. Meloun se, naprotiv, kao trener fokusiran na rezultate ovde i sada, oslanjao na proverene veterane, minimizirajući minutažu za neiskusne igrače. Ovakvi sukobi nisu neuobičajeni u NBA, ali kod Nagetsa, napetost je eskalirala u tajni rat gde kompromisi više nisu bili opcija.

U pozadini pogoršanja rezultata, situacija je postala akutna. Tim je izgubio 13 od 23 utakmice regularne sezone, što je dovelo do povećanog pritiska igrača. Nikolino nezadovoljstvo postalo je očigledno. Iako je Srbin nastavio da niže astronomske cifre, nije krio razočaranje što ekipa gubi koherentnost, a odbrambeni učinak kluba opada. Do marta, Denver se premestio u donju polovinu lige, signalizirajući sistemske probleme.

U tom kontekstu, But se našao u nesigurnom položaju. Šampionska titula više nije služila kao izvor odbrane. Pregovori sa Džošom Kroenkeom su se našli u ćorsokaku. Menadžment, poznat po svojoj štedljivosti, sporo je odobrio povećanje plate za Buta, uprkos njegovim dostignućima. Kadrovske greške su pogoršale njegov položaj: slabi trejdovi i loši ugovori, kao što je četvorogodišnji ugovor sa Zikom Nadžijem koji čak nije prošao rotaciju, bili su jaki argumenti protiv produženja ugovora.

Poslednja varnica bila je oko Rasela Vestbruka. But se snažno zalagao za njegovo dovođenje prošlog leta, zadobivši podršku Jokića. I dok je Vestbruk u početku dodavao energiju timu, vremenom je njegov uticaj postao toksičan. Greške u ključnim trenucima, nedosledna igra i, što je najvažnije, tvrdoglavo poverenje Melouna koji je odbijao da izvrši očigledna prilagođavanja izazvali su negodovanje u svlačionici. Neki igrači su to počeli da doživljavaju kao favorizovanje, što je konačno potkopalo njihovu veru u trenera.

Kulminacija – Jokićev emotivni slom posle poraza od Minesote početkom aprila. U utakmici u kojoj je postigao neverovatni broj poena, tačnije 61, tim je ipak izgubio zbog loših odluka. Ovaj poraz postao je odraz opšteg haosa u timu Denvera. Nekoliko dana kasnije, posle još jednog bolnog fijaska protiv Indijane, Meloun je izgubio živce na konferenciji za novinare i otvoreno kritikovao igrače, optužujući ih za nedostatak posvećenosti i nespremnost da uče iz svojih grešaka. To je bio jasan signal da je Meloun konačno izgubio kontrolu nad timom.

Kako je stanje na tabeli počelo da pokazuje brz pad Nagetsa, tako je raslo nepoverenje unutar tima, pa je Kroenke odlučio da više ne čeka. Otpuštanje dva ključna čoveka istovremeno, samo tri utakmice pred kraj regularne sezone,  potez je koji je izuzetno redak u NBA ligi. Ali u ovom slučaju, to je bio očajnički potez, diktiran potrebom da se ukloni izvor razdora, vrati ravnoteža u timu i pokušaj da se sačuva obraz pred plej-of. Za privremenog trenera postavljen je Dejvid Adelman, dokazani i cenjeni pomoćnik Melouna u svlačionici, poznat po svom mirnom i trezvenom pristupu.

Ključni momenat je bila podrška koju je Adelman dobio od iz tima. Kako navode iz kluba, Jokić i Džamal ​​Marej su otvoreno odobrili Davidovo imenovanje. Njegov umeren, miran stil je ogromna suprotnost emocionalnim izlivima Majka Melouna, i upravo je takav pristup potreban u vreme kada je tim na ivici kolapsa. Već u prvoj utakmici pod Adelmanom, Nagetsi su izgledali disciplinovanije i organizovanije. Pobeda protiv Sakramenta svakako nije rešila sve probleme, ali je bila snažan signal da promena ima šanse za uspeh.

Paralelno sa imenovanjem privremenog trenera, klub je počeo aktivno da traži novog generalnog direktora. Na listi kandidata nalaze se i interni zaposleni i eksterni kandidati. Glavna intriga je oko mogućeg povratka Tima Konelija, koji je trenutno na čelu Minesote. Koneli ima klauzulu u ugovoru koja mu omogućava da ovog leta napusti Timbervulfse, ali je malo verovatno da će Vulvsi pristati da ga puste bez borbe. Takođe se raspravlja o Metu Lojdu, Konelijevom najbližem saradniku u Timbervulfsima.

Počelo je novo poglavlje za Denver, gde sve zavisi od košarkaša. Upravo njihov učinak u narednim nedeljama će pokazati da li je ovaj radikalan korak bio blagovremen ili je odluka bila ishitrena. Tim hitno treba da se vrati u ritam igre, sačeka da se Marej potpuno oporavi od povrede i konačno podigne nivo odbrane, kako bi zadržao status pretendenta. U svlačionici se čuju pozivi na zajedništvo i koncentrisanost na glavni cilj. Nikola Jokić, koji je, kako se ispostavilo, unapred bio upoznat sa planovima uprave, shvatio je to kao signal: vreme je za akciju.

Trenutni plasman ostavlja Nagetsima šansu da obezbede četvrto mesto na Zapadu i izbegnu nezgodni plej-in. Pobeda protiv Sakramenta, zajedno sa porazom Golden Stejta od San Antonija, prvi je korak ka ispravljanju situacije. Ali predstoji plej-of, gde svaka greška, bilo da je u pitanju nedostatak koherentnosti ili umor, može da košta previše. Opterećenje sada pada na lidere, a Jokić je jasno stavio do znanja da će, ako ekipa ponovo doživi neuspeh, igrači biti sledeći na udaru.