Evroliga 2025/2026: Ključna očekivanja u novoj sezoni i njene karakteristike

Uobičajeni ritam ovog takmičenja ustupa mesto inovacijama, jer sezona postaje laboratorija za nove ideje. Upravo to se sada dešava u Evroligi: turnir je proširen, raspored je ažuriran, a finansijski procesi su pretrpeli značajne promene. Nova sezona počinje!

Glavna promena je povećanje broja timova na 20 umesto 18. Za gledaoce to znači više utakmica, a za klubove 38 kola umesto 34. Iako se ovo može činiti kao malo povećanje, tokom sezone razlika će biti značajna: četiri dodatne utakmice, uz neophodna putovanja i pripreme, postaju dodatni teret koji bi mogao da promeni odnos snaga na proleće. Učešće na nacionalnim prvenstvima postaje teže sa ovakvim rasporedom, a treneri to smatraju glavnim izazovom.

Spisak učesnika je takođe pretrpeo promene. Dubai, klub čije prisustvo simbolizuje strategiju lige da proširi svoje geografske granice, prvi put će učestvovati na turniru. Ovo je korak ka tržištima sa visokim komercijalnim potencijalom, ali je sportski ishod teško predvideti. Još jedan novajlija je Hapoel Tel Aviv, koji se kvalifikovao za turnir na sportskoj osnovi kao šampion Evrokupa. Valensija se vraća, nakon što je dobila trogodišnji vajld-kard. U međuvremenu, nemački tim Alba je napustio Evroligu da bi se takmičio u FIBA Ligi šampiona.

Sistem licenciranja postao je važan alat za određivanje timova učesnika. Partizan, Crvena zvezda i Virtus, poput Valensije, dobili su trogodišnje garancije za učešće. Za ligu je ovo način da se održi stabilnost brenda i predvidivost, ali ova praksa ponovo pokreće pitanje ravnoteže između sportskih i komercijalnih faktora. Formalno, mesto u Evroligi nije uvek zagarantovano rezultatima na terenu, što je izazvalo kritike, ali upravo te odluke pomažu da turnir ostane finansijski održiv.

Značajna transformacija biće uvođenje Standarda konkurentske ravnoteže – skupa pravila usmerenih na regulisanje budžeta klubova i povećanje finansijske transparentnosti. Ovi standardi su trenutno u početnoj fazi implementacije, ali se očekuje da će postati obavezni do sezone 2027/28. Za evropsku košarku, ovo je korak ka finansijskim mehanizmima koji se odavno uspešno koriste u vodećim svetskim sportskim ligama. Koliko će se ovi standardi strogo poštovati u velikoj meri će odrediti dugoročnu održivost Evrolige.

Sezona je detaljno isplanirana unapred: početak je zakazan za 30. septembar, a regularna sezona se završava sredinom aprila. Plej-in utakmice održaće se 21. i 24. aprila, četvrtfinalne serije će početi 28. aprila i mogle bi da traju do 13. maja. Fajnal-for će se održati od 22. do 24. maja u Atini. Dakle, sezona se proteže na skoro osam meseci, zahtevajući od timova da budu spremni za praktično neprekidan tempo.

Veliko opterećenje će pasti na pleća igrača i trenera. Dužina sezone i obilje nedelja sa duplim mečevima primoraće klubove da pažljivo upravljaju svojim rotacijama i vremenom igranja. Oni koji uspeju da mudro rasporede svoje snage i iskoriste ceo svoj sastav, steći će značajnu prednost u odlučujućem delu turnira. Za timove sa ograničenim resursima, čak i dostizanje faze plej-ina biće značajno dostignuće.

Ruski klubovi ostaju i dalje isključeni iz Evrolige zbog tekuće suspenzije. U međuvremenu, rukovodstvo turnira je odlučilo da ne suspenduje izraelske timove, dozvoljavajući im da igraju utakmice na neutralnim terenima.

Sa komercijalne perspektive, proširenje formata se isplati: više utakmica znači više ugovora o emitovanju i sponzorstvu. Međutim, ovaj uspeh je moguć samo ako se održi visok nivo konkurencije. Ako novi učesnici ne ispune utvrđene standarde, turnir rizikuje da izgubi deo svog jedinstvenog karaktera, zasnovanog na intenzivnoj konkurenciji.

Sve u svemu, Evroliga ulazi u fazu koja će odrediti njenu budućnost. Po prvi put, promene su uticale na praktično svaki aspekt: sastav učesnika, sistem licenciranja, kalendar i finansijske propise. Ostaje da se vidi koliko su predložene reforme usklađene sa zahtevima košarke na visokom nivou. Kako će se klubovi prilagoditi novim uslovima odrediće ne samo sudbinu tekuće sezone već i put razvoja Evrolige u narednim godinama.