Finska je najkonstantnija reprezentacija u hokeju. Da li je vreme da razmišlja šire?

Šta se pričalo o reprezentaciji Kanade – mogu da sastave tri tima i sva tri će osvojiti medalje? Čini se da se za tim Finske može smisliti drugačiji idiom: mogu da sastave treći ili četvrti tim i da osvoje olimpijsku ili svetsku medalju, ali najverovatnije – bronzanu.

Ovo je bilo jasno na poslednjim Olimpijskim igrama, na kojima su učestvovali igrači iz NHL-a. Tada je finska zastupljenost u glavnoj ligi bila mnogo ograničenija nego sada, a Miko Koivu i Valteri Filpula su propustili Soči zbog povreda. Aleksandar Barkov se povredio na sredini Olimpijskih igara, ali je tim, napola sastavljen od igrača Evrolige i NHL igrača, uništio ALL-star reprezentaciju SAD sa 5:0 u utakmici za bronzanu medalju.

Većina nedavnih uspeha Finaca takođe nije povezana sa zvezdama. Na Svetskom prvenstvu 2019. godine, tim je doveo potpuno upitan sastav: na primer, Kevin Lankinen je deo sezone proveo u ECHL-u, dok je Miko Lehtonen i dalje smatran malo poznatim igračem iz švedske lige. Nijedan igrač sa punom NHL sezonom nije bio u tom timu, kao ni većina najboljih KHL igrača. Međutim, na putu do šampionata, pobedili su Švedsku, Rusiju i Kanadu – timovi koji su u svom sastavu imali superzvezde.

Međutim, postoji caka: Juka Jalonen je obezbedio skoro sve seniorske titule ovoj zemlji. Osvojio je tri od četiri Svetska prvenstva za Finsku, jedne Olimpijske igre, pa je čak uspeo da osvoji prvo mesto na Svetskom juniorskom prvenstvu. Jedina seniorska reprezentativna titula bez bivšeg trenera CKA došla je još davne 1995. godine. Međutim, Jalonen nije ostao stalni trener reprezentacije zbog zategnutih odnosa sa finskim NHL zvezdama.

Ovi odnosi su sasvim posebna tema. Navodno su bili zategnuti i sa Laurijem Marjamakijem, koji je vodio tim pre osam godina i nije uspeo ništa da osvoji za dve godine: finski izvori su nagovestili da je čak bilo i tuča sa pojedinačnim igračima. Jalonen je tada sakupio medalje, ali uglavnom sa svojim poverljivim ljudima, poput Marka Antile. Sada su se pojavile glasine o nezadovoljstvu Antija Penanena i želji NHL-a da vidi Pola Morisa kao trenera tima. I dok je bilo pitanja o Penanenu, nezadovoljstvo sa tri različita trenera zaredom pokreće mnogo više pitanja o samim igračima.

Sve ovo izaziva asocijacije sa ruskim omladinskim timom pod Braginom. Titula na samom prvom turniru dala je treneru praktično neodređeno vreme – a u situaciji kada je zemlja imala više nego dovoljno talenata, Rusija se oslanjala na naporan rad, veličinu i iskusne igrače. Ova taktika je skoro uvek donosila medalju, ali prave šanse za zlato su se pojavile samo dva puta od 2011. godine — i čak i tada, u Ostravi 2020, preokret Bafala je cinično nadigran uz pomoć TV kamera. Ali bronza je skoro uvek bila zagarantovana za takve timove.

Priča o Braginovom timu je najbolji primer izreke „najbolji je neprijatelj dobrog“ u hokeju. Finski tim polako ide istim putem. Njegov trenutni nivo je dovoljan da konstantno održava nivo i uvek bude blizu, jedan od najboljih. Međutim, za nešto značajnije, potrebna je promena filozofije — ili bi možda mogli da pozovu Juku Jalonena po treći put.