Partizan glasao. Niko nije otišao!

Izborna skupština FK Partizan održana je danas uz velike očekivanje navijača i javnosti, no ishod je razočarao sve koji su se nadali promenama. Nakon sprovedenog anonimnog glasanja o razrešenju članova Upravnog odbora, rezultati su pokazali da nijedan od pet kandidata za smenu nije dobio dovoljan broj glasova. Ukratko – sve ostaje po starom.

Kako je teklo glasanje i ko je “preživeo”?

Prema pravilniku kluba, da bi neko bio razrešen funkcije u Upravnom odboru, potrebno je minimum 21 glas protiv. Na skupštini je glasano o petorici članova, a jedino je Predrag Mijatović prošao kritično blizu granice razrešenja – no ipak nije dostigao potreban prag.

• Rasim Ljajić: 30 za, 2 uzdržana, 3 protiv – ubedljivo ostaje
• Danko Lazović: 25 za, 3 uzdržana, 5 protiv – bez dileme
• Predrag Mijatović: 11 za, 4 uzdržana, 20 protiv – jedan glas od razrešenja
• Milka Forcan: 23 za, 4 uzdržana, 6 protiv – ostaje
• Vojislav Lazarević: 20 za, 3 uzdržana, 8 protiv – ostaje

Mijatović je bio jedini koji se zaista našao na ivici – 20 glasova protiv, samo jedan manje od praga koji bi ga odneo. Sve ostalo je bilo daleko od neizvesno. Ostatak Upravnog odbora nije ni blizu doveden u pitanje.

Zašto je ovo važno – i zašto frustrira?

FK Partizan godinama živi u turbulencijama – finansijska nestabilnost, sportski rezultati koji ne zadovoljavaju ambicije kluba, odlasci igrača i trenerske smene postale su gotovo redovna pojava. Navijači i deo javnosti dugo su tražili ozbiljnu rekonstrukciju rukovodstva, smatrajući da je upravo vrh kluba ključni krivac za stanje u kakvom se Partizan nalazi.

Skupština je trebalo da bude taj trenutak promene – ili barem jasan signal da postoji volja za njom. Umesto toga, dobili smo potvrdu statusa kvo. Glasanje je formalno obavljeno, procedure ispoštovane, ali suština ostaje nepromenjena: isti ljudi, iste pozicije, isti sistem.

Širi kontekst: problem dublje od jednog glasanja

Partizan nije usamljen slučaj u srpskom, ali ni evropskom fudbalu – klubovi sa dugom tradicijom i velikim navijačkim bazama često se bore sa unutrašnjim sukobima interesa u upravljačkim strukturama. Problem je što formalni mehanizmi zaštite najčešće štite postojeće centre moći, a ne omogućavaju suštinsku promenu.

Posebno je indikativan slučaj Mijatovića, čoveka koji je u javnosti dugo kontroverzna figura kada je o Partizanu reč. Jedan glas mu je nedostajao do razrešenja – što govori i o raspodeli snaga unutar skupštine, ali i o tome koliko je tanka linija između promene i njenog izostanka. Da je jedan delegat glasao drugačije, priča bi bila potpuno drugačija.

Šta sad?

Navijači koji su se nadali preokretu ostaju uskraćeni za odgovor koji su tražili. Upravni odbor ostaje u kompletnom sastavu, bez formalnih posledica za ikoga. Klub ulazi u nastavak sezone bez jasnog signala promene na vrhu, što dodatno komplikuje ionako složenu situaciju oko sportskog i finansijskog oporavka crno-belih.

U suštini, ništa se nije promenilo. I upravo to je, za mnoge, najporazniji mogući zaključak jedne skupštine koja je bila najavljivana kao prekretnica.