Engleska zaglavljena između bronze i bola. Tuhel ostaje.

Bronza sa Mundijala ne leči rane. Engleska je završila turnir kao treća reprezentacija sveta, ali na Ostrvu niko ne proslavlja. Polufinale protiv Argentine, izgubljeno u kobnim minutama nakon što je titula već bila nadohvat ruke, ostaće mnogo duže u sećanju nego pobeda od 6:4 protiv Francuske u Majamiju. To je cena života između uspeha i neuspeha – tamo gde medalja postoji, ali nikoga ne raduje.

Tuhel na meti, ali nikuda ne ide

Tomas Tuhel je od završetka polufinala postao glavna meta engleske javnosti. Optužen je da je prerano povukao ekipu, da je pokušao da čuva rezultat umesto da dotuče rivala, da je u ključnom trenutku izgubio hrabrost. Argentina je, onako kako to radi godinama, mirno sačekala svoju šansu i brutalno kaznila svaku slabost protivnika. Engleska je počela da razmišlja o rezultatu, i utakmica je promenila vlasnika.

Ipak, Fudbalski savez Engleske ne namerava da raskine saradnju sa Nemcem. Tuhel će, prema svemu sudeći, voditi reprezentaciju kroz novi ciklus koji vodi ka Evropskom prvenstvu 2028, a potom i Svetskom prvenstvu 2030. Paradoksalno, ali tačno.

Šest decenija čekanja i kostur koji obećava

Engleska već 60 godina čeka drugu svetsku titulu. Svaka propuštena prilika doživljava se kao nacionalna tragedija. Ipak, kada se pogleda kostur reprezentacije, razloga za paniku nema. Naprotiv.

• Džud Belingem 2030. imaće samo 26 godina
• Bukajo Saka biće u punom igračkom zamahu sa 28
• Deklan Rajs ulazi u zrele sezone, Ebereči Eze isto
• U poslednjih osam godina Engleska je igrala dva polufinala SP i dva finala EP

Premijer liga danas radi ono što su nekada radile Španija i Francuska – iz godine u godinu izbacuje novu generaciju talenata. Tuhel češće razmišlja o tome koga da izostavi nego koga da pozove.

Jedno prazno mesto kvari sve planove

Ali postoji problem koji ne rešava ni najdublji kadar u Evropi. Hari Kejn. Kapiten Gordog albiona, najbolji strelac u istoriji reprezentacije, na Mundijalu 2030. imaće 37 godina. Engleska nema jasnog naslednika na poziciji centralnog napadača. Entoni Gordon nikada nije bio klasična “devetka”. Oli Votkins i Ajvan Toni biće u zalasku karijere. Markus Rašford i dalje luta. Saka je previše vredan na krilu da bi ga gurali između štopera.

Mladi talenti poput Maksa Daumana ili Ria Ngumohe izazivaju pažnju skauta, ali su to uglavnom krilni profili. Engleska traži egzekutora. Čoveka koji u finalu jednim potezom reši utakmicu. I taj čovek, za sada, ne postoji.

Bronza je završila u vitrini. Rane nisu zaceljene. A najveće pitanje narednih četiri godine nema odgovor: ko će, kada Kejn odstupi, otključati vrata raja?