San Siro ruši zidove, čuva sećanja
Inter i Milan razmatraju potez koji bi mogao da postane jedinstven presedan u svetu fudbala – prodaju stolica sa legendarnog stadiona “San Siro – Đuzepe Meaca” hiljadama vlasnika sezonskih ulaznica. Ideja zvuči jednostavno, ali nosi ogromnu simboličku i ekološku težinu, jer bi omogućila da deo istorije italijanskog fudbala bukvalno završi u domovima navijača, umesto na otpadu.
Koliko stolica bi moglo da se sačuva
Prema procenama, od ukupnog kapaciteta stadiona od 75.817 mesta, čak 80 odsto sedišta moglo bi da bude sačuvano i podeljeno navijačima – tačno 60.654 komada. Svaka stolica teži oko četiri i po kilograma, što znači da bi se spasilo približno 273 tone plastike koja bi inače završila na deponiji. Dva kluba za sada nisu objavila cenu pojedinačnog primerka, ali je jasno da će potražnja biti ogromna, s obzirom na to da je reč o predmetima sa ogromnom emotivnom vrednošću za navijače Intera i Milana.
Kako bi izgledala “operacija sećanja”
Plan predviđa da se demontaža stolica organizuje kroz posebne dane, uz rezervacije i etapni ulazak po sektorima stadiona. Navijači bi tako imali priliku da lično prisustvuju činu koji mnogi doživljavaju gotovo kao ritual – odnošenje dela “Skale” italijanskog fudbala kući. Cela akcija počeće tek kada novi stadion bude izgrađen i kada se steknu uslovi za rušenje postojećeg objekta.
- Kapacitet stadiona: 75.817 mesta
- Broj stolica predviđenih za navijače: 60.654
- Ukupna težina sačuvane plastike: oko 273 tone
- Trajanje rušenja: 18 meseci
- Procenjeni troškovi rušenja: 127 miliona evra
Zašto je ovo više od marketinškog poteza
Iako finansijski efekat ove akcije nije presudan u poređenju sa ukupnim troškovima projekta, simbolika je neuporedivo veća. U pitanju je redak primer kako cirkularna ekonomija i očuvanje tradicije mogu da idu ruku pod ruku – umesto da završe kao građevinski otpad, stolice postaju deo porodičnog nasleđa navijača. San Siro, koji je nedavno proslavio stogodišnjicu postojanja, tako dobija priliku da “preživi” kroz hiljade malih fragmenata razbacanih po domovima širom Milana i sveta.
Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li se vrednost jednog stadiona uopšte može izmeriti novcem. Gubitak istorije, emocija i sećanja teško da ima cenu, ali italijanski mediji poručuju da ova inicijativa bar delimično ublažava bol zbog nestanka jedne od najpoznatijih fudbalskih arena na svetu.
