Bubrezi vape za vodom. Zanemarite ih na svoj rizik

Bubrezi su tihi radnici našeg organizma – danonoćno filtriraju krv, uklanjaju otpadne materije i višak tečnosti, a da bismo im olakšali taj posao, potrebna im je dovoljna količina vode svakog dana. O tome zašto je hidratacija ključna za zdravlje bubrega, ali i o simptomima koji upozoravaju da nešto nije u redu, govorila je prof. dr Marijana Petrović, nefrolog sa Vojnomedicinske akademije, u podkastu “Zdravo sa Ivanom”.

Kako bubrezi zapravo funkcionišu

Prema rečima profesorke Petrović, bubrezi obavljaju detoksikaciju organizma, regulišu unutrašnju ravnotežu tečnosti, minerala i elektrolita, a uz to imaju i endokrinu funkciju – luče hormon eritropoetin, odgovoran za stvaranje crvenih krvnih zrnaca. Da bi sve to mogli da obave kako treba, neophodna im je dovoljna količina tečnosti, jer voda razređuje krv i olakšava izlučivanje viška ili nedostajućih supstanci.

• Sva krv u organizmu prođe kroz bubrege oko 300 puta u toku 24 sata
• Bubrezi dnevno stvore oko 180 litara primarnog urina
• Od te količine, na kraju se izluči samo oko dva litra definitivnog urina

Kroz taj mali volumen urina bubrezi izbacuju sve što telu nije potrebno. Kada nema dovoljno vode, krv postaje koncentrisana, toksične supstance se zadržavaju u organizmu i delom talože u samim bubrezima, a delom u drugim organima.

Šta piti, a šta izbegavati

Profesorka naglašava da tečnost ne mora biti isključivo voda – čajevi i supe, posebno tokom letnjih meseci, takođe su korisni za bubrege. Međutim, gazirana pića i slatki sokovi su prava opasnost jer sadrže velike količine fosfora koji bubrezi teško podnose.

Zdrav bubreg može neko vreme da “trpi” takvo opterećenje, ali kod osoba sa i najmanjim stepenom bubrežne slabosti, gazirana i energetska pića, kao i proteinski napici, mogu ozbiljno da pogoršaju stanje. Sokovi puni šećera dodatno remete i regulaciju glikemije, što stvara dodatni pritisak na organizam.

Kada kreatinin zvoni na uzbunu

Povišene vrednosti uree i kreatinina prvi su signal da nešto nije u redu. To ne znači automatski da je bubrežna funkcija ozbiljno oslabljena, ali je crvena zastavica koja zahteva pažnju – bilo da je reč o nedovoljnom unosu tečnosti, štetnim navikama ili stvarnoj bolesti.

Bubrežna slabost ima pet faza, a prve dve često prolaze bez ikakvih simptoma. Zato je redovna kontrola urina i krvi, uz praćenje proteina, eritrocita i leukocita, ključna za rano otkrivanje problema. Kasnije faze donose anemiju, malaksalost, slabost i lošiju regulaciju krvnog pritiska, ili čak pojavu hipertenzije kod ljudi koji je ranije nisu imali.

Otoci koji nisu isti

Tokom leta otoci na nogama mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi, ali se brzo povlače. Kod bubrežnih problema, otoci imaju drugačiji karakter – testasti su, pa kada se pritisne prstom, ostaje trag koji polako iščezava. Ta razlika, kaže profesorka Petrović, jasno odvaja otoke srčanog porekla od onih koji ukazuju na probleme sa bubrezima.