Đorđević: Dule nas branio od nasilnika!

Aleksandar Đorđević, legenda srpske košarke, u razgovoru za Sport klub otkrio je dirljivu priču o Dušku Vujoševiću. Kako je tadašnji trener Partizana organizovao obračun sa bandom sa Dorćola da zaštiti trojicu mladih pionira, uključujući i njega. Ovo sećanje pokazuje pravi karakter Vujoševića, koji je podigao generacije igrača i ostavio neizbrisiv trag u našoj košarci.

Prvi susret u “Prvoj proleterskoj”

Đorđević je imao samo 12 godina kada je prvi put osetio “miris baruta” od Duletovog intenzivnog stila. Trenirali su u školi “Prva proleterska” na Dorćolu, gde su ih svakodnevno maltretirali stariji klinci iz kraja. Desetak nasilnika tražilo je novac i tuklo ih, pa su jednom zakasnili na trening uplakani. Vujošević je saslušao priču i pozvao svoje drugare – dvojicu-tri Zemunaca – da reše problem. Nekoliko dana pripremali su “akciju” u sali.

Obračun na Kalemegdanu i masnica

Sve se kulminiralo pred utakmicu na Kalemegdanu oko 10 sati. Đorđević i drugovi čekali su trenera, koji je kasnio 45 minuta. Kada se pojavio, imao je ogromnu masnicu ispod oka. “Rešeno je, neće vas više dirati”, rekao je. Taj dan su “leteli” po terenu iz zahvalnosti. Vujošević i ortaci su se potukli sa Dorćolskim nasilnicima zbog dece – tako je to bilo u to burno vreme 70-ih i 80-ih u Beogradu.

• Prva zaštita: Vujošević kao “stariji brat” za pionire.
• Masnica ispod oka: Dokaz posvećenosti deci.
• Rezultat: Klinci više nikad nisu dirali mlade igrače.

Trofeji i nasleđe velikog stvaralca

Đorđević, deo Duletovih crno-belih sa kraja 80-ih, seća se trijumfa u Gentu na Final Four-u Kupa šampiona i epske pobede u finalu Kupa Radivoja Koraća protiv Cantu (1989) u Hali na Novom Beogradu. Hiljade navijača, italijanska podrška – prava fešta završena titulom. Vujošević je živeo košarku, podigao Partizanov kult, proizveo reprezentativce i osvojio bezbroj trofeja. Slaže se sa Mićom Berićem: najveći stvaralac u našoj košarci, naslednik jugoslovenske škole.

Značaj za srpsku košarku

Osim trenerskih uspeha, Vujošević je stajao uz principe u burnim vremenima. Đorđević deli i lično: posle napada slepog creva protiv Cibone, otišao je u bolnicu da ga teši, uprkos porazu. Diabet i košarka su ga koštali zdravlja. “Ludo hrabar čovek”, kaže Đorđević. Njegov odlazak je ogroman gubitak – ostavio je principe, titule i vrednosti koje su oblikovale generacije poput Đorđevićeve, koja je kasnije osvojila zlato na Mundijalu 1998. kao igrač i 2014. kao selektor.