Kako su Federer, Đoković i Nadal izmenili naše poglede na uspeh

2000-te i 2010-te u muškom tenisu bile su nesumnjivo era “velike trojke”. Rodžer Federer, Rafael Nadal i Novak Đoković su tri čoveka koji su izmenili istoriju tenisa. Ova trojka je pokvarila planove mnogim generacijama tenisera.

Šta znači biti veliki?

20, 22, 24. Toliko su grend slem titula osvojili Federer, Nadal i Đoković, respektivno. To je ubedljivo najviše grend slem titula u muškom tenisu.

Od 2002. do 2009. godine, Pit Sampras je držao rekord sa 14 grend slem titula. Njegov rekord su potom redom obarali Federer, Nadal i Đoković. Istim tim redosledom, postali su najtrofejniji teniseri u istoriji grend slema.

Ko je uopšte došao na ideju da su grend slemovi i njihov broj glavni pokazatelj uspeha?

Zapravo, do 1968. godine, profesionalcima, uključujući i najbolje igrače tog doba, nije bilo dozvoljeno da se takmiče na grend slemovima. To je već faktor koji zahteva preispitivanje rekorda.

Do otprilike 1990-ih, Australijan open je bio grend slem, ali mnogi teniseri su ga jednostavno ignorisali – na primer, Bjorn Borg se tamo takmičio jednom, a Džimi Konors samo dva puta. Sedamdesetih godina, sam Konors je mogao sebi da priušti da bojkotuje Rolan Garos na nekoliko godina. Vimbldon za Špance nije bio turnir, jer je “trava za krave i fudbal, a ne za tenis”.

Grend slemovi su stekli svoj sveti status turnira koje nikako ne treba propustiti početkom 2000-ih. A ukupan broj titula osvojenih na ovim turnirima takođe je postao primarna mera uspeha relativno nedavno.

Pre Samprasa, Roj Emerson je imao najviše titula – 12 grend slemova. Ali malo ko je pričao o „Emersonovom rekordu“. Malo ko je želeo da ga obori. Upečatljiv primer je Bjorn Borg, koji je osvojio 11 grend slemova u karijeri. Igrao je na Australijan openu samo jednom, kada je bio veoma mlad. Iako je mogao redovno da putuje u Melburn, osvoji par grend slemova tamo i obori Emersonov rekord, to mu tada nije bilo potrebno. On je govorio da bi otišao u Australiju samo ako osvoji Rolan Garos, Vimbldon i Otvoreno prvenstvo SAD tokom sezone i ako bude imao šansu da osvoji kalendarski grend slem (Australijan open se održavao na kraju sezone, a ne na početku).

Tek sa Samprasom, i uglavnom zahvaljujući američkim medijima, koji su nastojali da dodaju istorijski značaj Pitovim dostignućima, broj grend slemova je postao pitanje prestiža. Baš kao i broj nedelja na prvom mestu rang liste. To su bili Samprasovi rekordi.

Federer, Nadal i Đoković su, u suštini, bili prvi teniski velikani koji su postizali rekorde u okviru utvrđenih kriterijuma. I postigli su svakako mnogo.

Najimpresivnija cifra je 83,1% – toliko su njih trojica osvojili grend slemova od 2005. (prva puna sezona Novaka Đokovića na ATP turu) do početka 2023. (kada je Nadal konačno popustio, a “velika trojka” se svela samo na Đokovića). Tokom ovog perioda, “velika trojka” je osvojila 59 od 71 grend slemova. To je impresivno.

Tako da, u poređenju sa “velikom trojkom”, prethodne generacije tenisera, sadašnje i (moguće) buduće su blede. Šta je osam grend slemova Agasija? Đoković ih ima tri puta više. A šta je sa Samprasovih 14 grend slemova? Nadal je osvojio toliko samo na Rolan Garosu. Ne vredi ni pominjati momke koji su osvojili jedan ili dva.

Danil Medvedev (jedan grend slem, bivši svetski broj jedan) žrtva je ere “velike trojke”.

Endi Rodik u svom podkastu sebe naziva osrednjim teniserom.

Na primer, kada vidite Andrea Agasija kako uručuje nagradu Đokoviću nakon osvajanja Grend slema, neizbežno se postavlja pitanje: ko je uopšte Agasi u poređenju sa Đokovićem? To je neverovatan osećaj. Čudan. Čovek koji je bio prvi u istoriji muškog tenisa, koji je osvojio kalendarski slem, a ipak se smatra kao da nije osvojio dovoljno trofeja.

Zahtevi prema budućim generacijama takođe rastu. Alkaraz i Siner trenutno postižu neverovatne rezultate (osvajaju dva grend slema u sezoni, stižu do finala na većini turnira i dominiraju rang-listama sa ogromnom razlikom), ali za mnoge je glavno pitanje da li mogu da sustignu “veliku trojku”. Razgovori o njihovoj istorijskoj veličini počeće tek kada osvoje dvocifren broj grend slemova. Nije bitno što je pre “velike trojke” to uradilo samo pet igrača.

Ali sada je to novi standard. Možda Đokovićev rekord nikada neće biti prevaziđen i ostaće u teniskoj istoriji zacementiran kao nešto nedostižno – poput 100 poena Vilta Čemberlena u košarkaškoj utakmici. A do tada, svi šampioni moraju da žive u senci.