Mandon strahuje od rata sa Rusijom!

Šef generalštaba francuske vojske, general Fabijen Mandon, upozorio je danas pred parlamentarnim komitetom za odbranu da glavna briga ostaje mogućnost otvorenog sukoba sa Rusijom u narednih nekoliko godina. Ova izjava dolazi uz predlog za dodatnih 36 milijardi evra u vojni budžet do 2030, naglašavajući hitnost jačanja odbrane u opasnom geopolitičkom trenutku.

Ruska pretnja na horizontu

U govoru pred poslanicima, Mandon je jasno stavio do znanja: “Postojanje ruske pretnje na našem kontinentu, sa mogućnošću otvorenog rata, ostaje moja glavna briga u pogledu vojne spremnosti.” Pozivajući se na obaveštajne procene, general predviđa eksplozivan rast ruske vojne moći do 2030. godine.

• Vojska: sa 1,3 miliona vojnika prošle godine na 1,9 miliona.
• Teški tenkovi: sa 4.000 u 2025. na 7.000 u 2030.
• Borbena plovila u mornarici: 230-240 jedinica.

Ovi brojevi podsećaju na agresivnu modernizaciju ruske armije uprkos gubicima u Ukrajini, gde je Moskva već potrošila deo arsenala, ali ubrzano puni rezerve.

Masivan vojni budžet za preživljavanje

Francuska vlada predložila je nacrt zakona koji dodaje 36 milijardi evra uz već planiranih 413 milijardi za period 2024-2030. Mandon insistira: “Ovaj zakon je ključan za odbranu sugrađana. Nalazimo se u opasnom periodu – ne uzbunjujemo, već dižemo svest za neophodnu investiciju.”

U kontekstu NATO-a, gde Evropa pritiska za 2% BDP na odbranu, Francuska ubrzava korak. Ovo nije samo reakcija na Ukrajinu, već širi plan za hibridne pretnje, od kibernetičkih napada do terorizma na Bliskom istoku, Aziji i Africi.

Širi kontekst i Moskvin odgovor

Mandon je kritikovao i kolebljivu posvećenost SAD Evropi: “Više ne možemo računati na isti nivo poverenja u Amerikance.” Ipak, dijalog sa Pentagonom ostaje kvalitetan. Ovo nije prva njegova uzbuna – prošlog novembra rekao je da Francuska mora biti spremna “da izgubi decu” u slučaju ruske invazije, što je izazvalo buru.

Kremlj odbija optužbe. Portparol Dmitrij Peskov: “Rusija ne preti nijednoj zemlji koja ne planira antiruske aktivnosti.” On žali što Evropa “odbije svaki kontakt”, ali tenzije rastu usred rata u Ukrajini i sankcija koje guše rusku ekonomiju.

Posledice za Evropu

Ova upozorenja signaliziraju pomak: Evropa, dugo oslanjana na NATO kišobran, sada sama jača mišiće. Ako Rusija dostigne predviđene brojke, mogućnosti za hibridni ili direktan sukob rastu, posebno uz Kina kao saveznika. Za Francusku i EU, to znači skuplje oružje, veću regrutaciju i manje mira – ali možda i jaču jedinstvenost pred pretnjom.