Kadeti tonu, Lakić grmi: “Uništavaju košarku!”
Pre samo godinu dana kadetska reprezentacija Srbije (2009. godište) slavila je titulu evropskog prvaka i izazvala talas nacionalnog ponosa. Danas, na Evropskom prvenstvu u rumunskoj Oradei, ista generacija beleži četiri poraza u nizu i realno preti ispadanje u B diviziju. Rezultatski pad je toliko drastičan da je pokrenuo oštru reakciju iz redova domaće košarkaške javnosti, a među najglasnijim kritičarima našao se iskusni trener Milan Lakić.
Niz poraza koji je zabrinuo javnost
Selekcija Branka Milisavljevića izgubila je od Litvanije, potom i od domaćina Rumunije i Poljske u tesnim mečevima, da bi u osmini finala doživela debakl protiv Letonije sa minus 40. Takav niz rezultata za tim koji je prošle godine osvojio zlato deluje gotovo nestvarno i otvara pitanje da li je uspeh iz 2023. bio izolovan slučaj ili je sistem ipak imao ozbiljne propuste koji su sada isplivali na površinu.
Lakić: “Ko određuje trenere i zašto?”
Legendarni čelnik KK Beovuk, kluba koji je dao igrače poput Vasilija Micića, Luke Bogdanovića i Dejana Milojevića, ne bira reči. Prema njegovim rečima, problem nije samo u rezultatu, već u celokupnom pristupu radu sa mladim igračima. Lakić otvoreno postavlja pitanje ko bira trenerski kadar u nacionalnim selekcijama i zašto se, kako tvrdi, već godinama ignoriše ideja o vraćanju Stručnog saveta kao kontrolnog tela.
Napad se forsira, odbrana se zapostavlja
Jedna od centralnih teza iskusnog stratega jeste da se u mlađim kategorijama sistematski favorizuju napadački igrači, dok se odbrambeni rad zanemaruje. Po njegovom mišljenju, treneri biraju košarkaše koji “soliraju” u napadu, a kada se formira konačan spisak od 12 igrača, ispostavi se da niko ne želi da brani. Lakić smatra da bi talentovanom igraču trebalo dati minutažu, umesto da sedi na klupi tri do pet minuta po utakmici, jer takav pristup, kako kaže, ne gradi buduće reprezentativce.
Sistem koji guši male klubove
Lakić takođe upozorava na problem koncentracije talenata u samo nekoliko velikih klubova, uz nestanak instituta obeštećenja za mlade igrače. To, prema njegovim rečima, dovodi do toga da potencijalno kvalitetni košarkaši greju klupu u velikim sistemima, umesto da igraju i razvijaju se u sredinama gde bi dobijali minutažu. Iako je istakao da mu je sopstveni klub Beovuk nikada u boljem stanju, poručuje da širi sistem rada sa mladima u srpskoj košarci zahteva hitnu reviziju, jer se, kako kaže, “neke stvari totalno izokreću”.
Slične medalje osvojile su i mlađe juniorske (do 17 godina) i mlade seniorske (do 20 godina) selekcije, oba puta srebro, ali Lakić upozorava da medalje same po sebi ne garantuju da će iz tih generacija izniknuti igrači spremni za seniorski nivo. Pitanje koje ostaje otvoreno jeste da li će aktuelni debakl u Oradei postati povod za ozbiljnu analizu rada sa mladima, ili će, kao i ranije, ostati samo još jedna epizoda bez trajnih posledica.
