Petrušev otkrio: Ivanović bi kaznio Parkera
Filip Petrušev progovorio je o slučaju Džabarija Parkera i njegovom razočaravajućem periodu u Partizanu, povlačeći zanimljivu paralelu sa vremenom koje je proveo u Crvenoj zvezdi pod vođstvom Duška Ivanovića. Srpski reprezentativac je u podkastu „Sa Draganom Jakovljevićem“ na Meridian TV jasno stavio do znanja da bi američki košarkaš, sa svojim ponašanjem i partijama u Partizanu, teško prošao u sistemu koji je crnogorski stručnjak nekada uspostavio na Malom Kalemegdanu.
Parkerov pad iz velikih očekivanja
Parker je u Beograd stigao kao jedno od najzvučnijih pojačanja u istoriji Partizana, praćen ogromnim najavama i očekivanjima da će biti nosilac igre. Umesto toga, tokom sezone se nikada nije uklopio u sistem, ispao je iz rotacije, a klub ga je na kraju prosledio na pozajmicu u španski Huventud iz Badalone, gde je, prema sopstvenim rečima, dobio ulogu koja mu više odgovara. Odlazak iz Partizana protekao je haotično – saigrači su, kako je otkrio Aleksej Pokuševski, za njegov transfer saznali iz medija, a ne od kluba.
Disciplina po meri Duška Ivanovića
Petrušev je opisao koliko je rigorozan sistem Ivanović uveo tokom svog mandata u Crvenoj zvezdi. Svaki igrač morao je da potpiše interni pravilnik koji je regulisao gotovo sve segmente svakodnevnog rada:
- tačnost dolaska na trening
- način oblačenja
- odnos prema radu i intenzitetu treninga
- novčane kazne za svako kršenje pravila
„Da je Džabari bio kod nas, sigurno bi bio sankcionisan“, izjavio je Petrušev, dodajući da je novac bio najefikasnije sredstvo discipline – svakog igrača, kako kaže, najviše zaboli kada mu se oduzme deo zarade. Sličan sistem kazni, prema njegovim rečima, postoji i u Dubaiju, gde sada igra.
Dva treninga dnevno kao filozofija rada
Petrušev se prisetio i da je Zvezda pod Ivanovićem često imala po dva treninga dnevno, iako je drugi formalno bio opcioni. Igrači su, ipak, brzo shvatili poentu – ako bi izabrali samo jedan trening, on bi trajao znatno duže i bio intenzivniji, pa je ekipa praktično uvek prihvatala oba termina. Takav pristup, kaže Petrušev, njemu lično je odgovarao i doprineo je njegovom napretku tokom igranja za Zvezdu.
Šta ovo govori o razlikama u pristupu
Slučaj Parkera u Partizanu i Petruševljevo iskustvo kod Ivanovića oslikavaju dve potpuno različite filozofije rada u domaćoj košarci – jednu zasnovanu na strogoj disciplini bez izuzetaka za zvezde, i drugu u kojoj individualni status nije doneo očekivane rezultate. Poruka koju je Petrušev poslao jasna je: u sistemu kakav je Ivanović gradio, pravila su važila podjednako za sve, a svako odstupanje od dogovorenog imalo bi konkretnu, opipljivu posledicu – bez obzira na ime i reputaciju igrača.
