Legendarni italijanski klub na ivici propasti

Fiorentina se suočava sa ozbiljnim problemima.

Klub nije doživeo takvu sramotu već 25 godina.

Katastrofa se dogodila početkom veka, kada su „ljubičice“ ispale u Seriju B nakon što su završile na 17. mestu u ligi na kraju sezone 2001/02, a potom je proglašen bankrot i klub je raspušten. Ali tada se to desilo isključivo zbog finansijskih razloga — klub nije imao ni sredstava da isplati igrače i osoblje, njegovi dugovi su iznosili 50 miliona dolara, a tadašnji vlasnik Vitorio Čeki Gori nije mogao da pronađe potrebna sredstva.

Godinu dana ranije, čisto sportski gledano, stvari nisu izgledale tako loše. U proleće 2001. godine, „ljubičice“, tada predvođene Robertom Manćinijem, koji je tek počinjao svoju trenersku karijeru, osvojile su Kup Italije – uzgred njihov poslednji trofej sve do sada – i završile na devetom mestu u Seriji A. Težina organizacionih i finansijskih problema vukla je Fiorentinu na dno. Ali klub je oživeo i vratio u Seriju A nekoliko godina kasnije.

Ovo nije neuobičajena priča u Italiji – Napoli i Parma su doživeli slične tragedije otprilike u isto vreme. Ali su se oba kluba oporavila i vratila, iako sa različitim stepenom uspeha.

U stvari, sada se mogu povući paralele sa situacijom od pre skoro 25 godina. I tada i sada, pad je bio nagli. Godine 1999, tri godine pre kolapsa, Fiorentina je završila kao treća u Seriji A, i da nije bilo povrede Gabrijela Batistute usred sezone, mogli su da osvoje Skudeto. Sledeće sezone, dobro su se takmičili u Ligi šampiona, gde su za dlaku propustili plasman u četvrtfinale.

Poslednjih godina, Fiorentina je konstantno bila negde oko mesta koja vode u Ligu šampiona i Ligu Evrope. 2022 – 7, 2023 – 8, 2024 – 8, i konačno, prošle sezone – 6. Dva uzastopna finala Konferencijske lige – 2023. i 2024.

Ali ove sezone, do Božića, Fiorentina se premestila na poslednje mesto na tabeli i nije pobedila ni u jednoj od 15 utakmica (barem su uspeli da se plasiraju u plej-of Konferencijske lige). Ovo je najgori rezultatski niz u istoriji kluba.

Međutim, za razliku od stanja na početku veka, Fiorentina trenutno nema finansijskih ili organizacionih problema, a sva plaćanja se vrše na vreme. Vlasnik i predsednik „ljubičica“, Roko Komiso, je uspešan italijansko-američki biznismen koji poseduje Mediacom, jednu od najvećih telekomunikacionih kompanija u Sjedinjenim Državama. Sedamdesetšestogodišnji preduzetnik redovno kritikuje italijanske fudbalske vlasti i celokupnu strukturu italijanske fudbalske industrije, ali ga svakako ne mogu optužiti za ravnodušnost prema klubu. Na primer, prošle sezone je započeo dugo očekivanu renovaciju stadiona.

Treneri

Leta 2024. godine, Vinćenco Italijano je napustio Firencu nakon tri godine na čelu, osećajući da je dostigao svoj maksimum. Sada, jedan od najperspektivnijih italijanskih trenera, uspešno radi u Bolonji, osvojio je Kup Italije prošle godine i time dokazao da problem nije bio njegova (ili svakako ne jedina) krivica.

Njegova zamena, Rafaele Paladino, izdržao je samo jednu sezonu — otpušten je uprkos šestom mestu. Klub je verovao da je Fiorentina mogla da postigne više, a navijači su pozdravili odlazak 41-godišnjaka. Zanimljivo je da su pre godinu dana „ljubičice“ bile izjednačene na prvom mestu sa Atalantom posle 15 utakmica — oba kluba su imala po 34 boda, dva više od Napolija i tri više od Intera. Nije bilo dovoljno resursa da se izdrži cela sezona, ali sada sve to miriše na gorku ironiju.

Uzgred, Paladino je mogao da se vrati u Firencu. Prema Sky Sports, njegova kandidatura je ozbiljno razmatrana nakon ostavke Stefana Piolija. Trener je bio otvoren za povratak, ali pod svojim uslovima: Paladino je želeo dugoročni ugovor, a ne ugovor do kraja sezone, slobodu da formira sopstveni stručni štab, iste finansijske uslove koje je imao njegov prethodnik i direktan kontakt sa vlasnikom i predsednikom kluba, Komisom.

Ova poslednja tačka je posebno vredna pažnje i može indirektno ukazivati na to u kojoj meri je Fiorentina zaglavljena u intrigama.

Najugledniji igrači „ljubičica“, poput kapitena Luke Ranijerija, Mojzea Kina i Davida de Hea, podržali su ga, ali su se šefovi opredelili za Paola Vanolija. Paladino je, u međuvremenu, prihvatio da vodi Atalantu. Doneo je dobru odluku, kako se ispostavilo.

Igrači

Obzirom na katastrofalan razvoj događaja ove sezone, ne trebe govoriti samo o trenerima, iako je Pioli zakazao, a Vanoli još uvek nije uspeo da popravi situaciju. Na kraju krajeva, zajedno sa Stefanom, smenjen je i sportski direktor Danijele Prade, čovek koji je obavljao tu funkciju u Fiorentini od 2019. godine.

S jedne strane, on je bio odgovoran za sve relativne uspehe prethodnih godina. S druge strane, Prade je, na primer, doveo Aleksandra Kokorina u Firencu (uzgred, Fiorentina trenutno zapošljava dva Rusa: tehničkog trenera Aleksandra Nizelika i kondicionog trenera Mariju Burovu), a ovog leta i 39-godišnjeg Edina Džeka.

Svakog leta je temeljno rekonstruisao tim, redovno dovodeći velika imena poput Riberija, Kaljehona, Bonaventure, Gosensa, Kina i de Hee, i mnogi od njih su zaista doneli napredak. Ali gledajući trenutni sastav, počinjete da mislite da je čak i mesto u Konferencijskoj ligi neostvaren san sa ovim izborom igrača. Pošto klub ima vrlo malo velikih imena ili čak mladih talenata, više liči na Đenovu ili, recimo, Kaljari nego na kandidata za Ligu šampiona. A sve je to rezultat Pradeovih šest godina na čelu, tako da je njegov odlazak logičan.

Zahtevni firentinski navijači, koji su u proteklih 30 godina gledali Batistutu, Koštu, Tonija, Frančeska Tolda, Alberta Akvilanija, Adrijana Mutua, Đilardina, Kvadrada, Dušana Vlahovića i druge, mogu, naravno, kritikovati Paladina i zahtevati krvoproliće koliko god žele, ali sada Fiorentina liči na Spartak iz Moskve na prelazu vekova – velika zastava, ali iza nje, praznina i grupa ljudi, koji iz nekog nepoznatog razloga, nose boje kluba. Možda će čištilište u Seriji B, ipak, dobro doći.