„Osramoćen imidž Afrike.“ Globalni mediji bruje nakon kontroverznog finala u Afričkom kupu nacija
Senegal je pobedio Maroko u finalnoj utakmici Afričkog kupa nacija 2026. godine, osvojio je titulu po drugi put u svojoj istoriji. Utakmica je završena rezultatom 1:0 posle produžetaka.
Senegal je prethodno osvojio Afrički kup nacija 2021. godine. Tada su, u odlučujućoj utakmici u Kamerunu, „lavovi“ pobedili Egipat.
Vredi napomenuti da je defanzivni vezni igrač Pape Geje postigao jedini i pobedonosni gol u utakmici protiv Maroka.
Međutim, nije sama pobeda bila glavna tema diskusije u globalnim medijima. Oni burno raspravljaju o neredima, izlasku tima pobednika sa terena, sudijskim odlukama i drugim događajima koji nisu povezani sa igrom.
The Guardian: „Najsmešnije finale ikada“
– Po svemu sudeći, ovo je bilo najpredvidljivije i najmanje dramatično finale Afričkog kupa nacija poslednjih godina. I toje sva istina. U nadoknadi vremena, odluka sudije je dovela do možda najsmešnijeg kraja u istoriji turnira.
Kada se začuo poslednji zvižduk, igrači oba tima su se srušili na teren. Za Maroko, iza koga je 50-godišnje čekanje od poslednje pobede u Kupu, to je bila agonija. A ono što se odvijalo u nadoknadi vremena – bio je haos. Prvo, poništen je gol Senegala, zatim je suđen penal za mali faul nad Dijasom. Za Senegal je to izgledalo kao zavera. I većina igrača je istog momenta odlučila da napusti teren. Sadio Mane je morao da ih vrati. Prošlo je 15 minuta između dosuđenog penala i njegovog izvršenja. Haos je vladao na tribinama, a reklamni panoi ispred senegalskih navijača su se srušili, pa je najmanje 100 policajaca moralo da reaguje. Postupci Senegala su očigledno bili…“ neoprostivi, a sankcije će gotovo sigurno biti izrečene protiv njihovog trenera, a moguće i nekih igrača. Ili je možda ipak postojala zavera?
Senegalci su protestovali i zbog bezbednosnih problema i žalili se na distribuciju karata, pošto je njihovim navijačima dodeljeno oko 3.000 mesta na stadionu kapaciteta 69.500. Reprezentacija je promenila hotel, navodeći da im je smeštaj koji im je prvobitno ponuđen bio neadekvatan. Takođe su bili nezadovoljni što su zamoljeni da treniraju u kompleksu Mohamed VI.
Ali Senegal je istrajao. Da, biće posledica za njih posle takvog finala. Međutim, istorija će zabeležiti da su osvojili svoj drugi Afrički kup u Maroku, uprkos penalu u 90+8. minutu kada je rezultat bio nerešen.
AS: „Hoće li senegalski igrači ostati bez mesta na Svetskom prvenstvu 2026. godine?“
Španski medij je nastavio da detaljnije razrađuje pitanje sankcija.
– Snimci igrača Senegala koji prete da će napustiti teren, kao i neredi koje su izazvali njihovi navijači, a koji su rezultirali hapšenjima, mogli bi dovesti do oštrih sankcija za federaciju. Međutim, učešće zemlje na Svetskom prvenstvu nije ugroženo. I za to, hvala Maneu, koji je vratio tim na teren.
Ipak, prema pravilima KAN-a, Senegal se suočava sa kaznom do 100.000 evra zbog nediscipline delegacije i njenih navijača. Štaviše, treneri i igrači biće suspendovani na četiri do šest utakmica, što bi mnoge od njih moglo da spreči da učestvuju na Svetskom prvenstvu, jer će se ove suspenzije primenjivati i na turnir. Pored toga, sledeće domaće utakmice će se održati bez navijača.
U slučaju Maroka, konkretne mere još nisu objavljene, ali je istraga o nekoliko incidenata takođe u toku. AS citira Đanija Infantina: „Nažalost, bili smo svedoci neprihvatljivih scena na terenu i na tribinama. Najoštrije osuđujemo ponašanje nekih senegalskih navijača, kao i nekih senegalskih igrača i članova stručnog štaba. Neprihvatljivo je ovako napustiti teren. To je jednostavno pogrešno. Moramo uvek poštovati odluke sudija i na terenu i van njega. Timovi moraju da se takmiče na terenu i u okviru pravila igre, jer sve van toga ugrožava samu suštinu fudbala. Užasne scene kojima smo danas svedočili moraju biti osuđene i nikada se ne smeju ponoviti. Nadam se da će nadležna disciplinska tela Afričkog kupa nacija preduzeti mere.“
ESPN: „Ono što se dogodilo u finalu je sramota.“
Veliki sportski medij osvrće se na nasleđe Senegala.
– Maroko nikada nije skrivao svoju želju da ispiše istoriju na Afričkom kupu nacija. Iako čak ni u najluđim snovima nisu mogli da zamisle kako će se ova utakmica završiti, pretvarajući se u bojno polje za zlostavljanje i optužbe, sa dva fudbalska „brata“ koja su skoro izazvala diplomatski skandal.
Naravno, ambicije Maroka su potpuno uništene. Njihovo 50-godišnje čekanje da se vrate u vrh afričkog fudbala se predugo oteglo. Nisu uspeli da osvoje titulu na domaćem terenu. Imamo haotičan, uzbudljiv i zbunjujući kraj fascinantnog fudbalskog turnira. A 20 minuta nadoknade vremena u drugom poluvremenu biće predmet diskusije i analize u godinama koje dolaze.
Senegal je osvojio titulu, svoju drugu u poslednja tri turnira. Međutim, zaplet ovog filma bio je toliko turbulentan da su rezultat i titula postali gotovo sporedni u poređenju sa odlukama o penalima. Nije jasno da li će Senegal biti kažnjen zbog pretnje da će prekinuti utakmicu, da li će se tako ponašati na Svetskom prvenstvu, možda protiv Francuske, ili će njihovo ponašanje postaviti presedan za timove koji jednostavno prete da će prekinuti utakmicu ako im se ne sviđa odluka VAR-a.
Kako će ih istorija pamtiti? Hoće li ih pamtiti po tome što su se protivili nepravdi? Po svojoj otpornosti možda, po činjenici da su mogli da izgube pravo da učestvuju u finalu? Kao revolucionari u borbi protiv VAR-a? Hoće li ih pamtiti po svojoj hirovitosti i lošem sportskom ponašanju, kao i po osvajanju Kupa? A šta je sa samim turnirom? Doživljava krizu identiteta, i to egzistencijalnu, kojoj su u velikoj meri doprineli organizatori — i malo je verovatno da će njegov globalni ugled (uprkos njegovoj spektakularnoj prirodi) biti poboljšan time. Na kraju krajeva, ono što se dogodilo u finalu je sramota.
