Mundijal 2026 postaje nedostižan. Obični navijači ostaju kod kuće.

Svetsko fudbalsko prvenstvo u SAD, Kanadi i Meksiku startuje za mesec dana, ali umesto uzbuđenja, sve glasniji je revolt. Cene ulaznica dostigle su nivo koji je za većinu pravih fudbalskih navijača jednostavno nedostižan, a kritike na račun FIFA-e ne jenjavaju. Turnir koji se reklamira kao najveći u istoriji sporta polako postaje ekskluzivni događaj za bogataše, VIP goste i korporacije – ne za ljude koji su godinama punili tribine širom sveta.

Brojke koje govore same za sebe

Najjeftinije ulaznice nominalno koštaju oko 60 dolara, ali takvih karata gotovo da nema – dostupne su u minimalnim količinama i pod posebnim uslovima koji većinu navijača automatski isključuju. Za popularne mečeve u velikim američkim gradovima poput Njujorka, Los Anđelesa ili Majamija, realne cene idu na nekoliko stotina dolara, a za atraktivne duelove i do hiljadu.

VIP paketi dosežu sume koje su teško pojmljive prosečnom ljubitelju fudbala:

• Standardni premium paketi: od 10.000 dolara naviše
• Najluksuznije opcije sa ekskluzivnim tretmanom: do 15.000 dolara
• Karte za finale na tržištu preprodaje: između 38.000 i 207.000 dolara
• Rekordna ponuda za finale: neverovatnih 2,3 miliona dolara

Za poređenje – na Mundijalu u Brazilu 2014. godine, najskuplje ulaznice za finale koštale su oko 1.000 dolara. U Rusiji 2018. nešto iznad 1.100. To je bio spektakl kojim je upravljao fudbal. Ono što se sada dešava drugačija je priča.

FIFA i model koji menja pravila igre

Deo problema leži u tome što FIFA sve aktivnije primenjuje takozvano dinamičko određivanje cena – model preuzet iz američkog profesionalnog sporta, gde vrednost ulaznice nije fiksna već se menja u zavisnosti od potražnje, i to praktično iz sata u sat. Ovakav sistem pogoduje špekulantima i preprodavcima, dok navijači koji nisu u stanju da prate tržište u realnom vremenu ostaju kratkih rukava.

Turnir u Kataru 2022. dao je prve naznake ovog zaokreta, posebno kada su u pitanju premium paketi. Ali predstojeći Mundijal digao je cenu gledanja fudbala na potpuno novi nivo. Tome doprinose i objektivni faktori – veći broj reprezentacija, utakmice raspoređene po gradovima na ogromnim međusobnim udaljenostima, složenija logistika i pojačane bezbednosne mere. Ipak, sami troškovi organizacije ne objašnjavaju u potpunosti razmere poskupljenja.

Navijači upozoravaju: ovo je kraj jedne ere

Organizacija Football Supporters Europe, jedna od najuticajnijih navijačkih asocijacija na kontinentu, otvoreno optužuje FIFA-u da transformiše Svetsko prvenstvo u korporativni spektakl, iz kojeg su obični navijači sistematski istisnuti. Navijački klub reprezentacije Engleske izračunao je da bi pratilac tima, ako Engleska dođe do finala, samo za ulaznice i osnovne troškove boravka morao da odvoji više od 7.000 dolara – bez avionskih karata i smeštaja.

Za navijače iz Srbije, Brazila, Argentine ili bilo koje druge fudbalski strasne, ali ekonomski skromnije sredine, to je cifra koja razgovor o odlasku na Mundijal čini potpuno bespredmetnim. Mnogi koji su ranije pronalazili način da dođu – štedeli mesecima, putovali jeftino, spavali kod prijatelja – ovog puta nemaju ni odakle da počnu.

Šta ovo znači za budućnost fudbala

Mundijal 2026 mogao bi da bude prekretnica. Ako FIFA nastavi ovim putem, Svetsko prvenstvo će sve više ličiti na Formulu 1 ili teniski grend slem – prestižan, medijski raskošan, ali udaljen od korenskog identiteta sporta koji je oduvek bio igra naroda. Atmosfera na tribinama nije isto što i puna VIP loža. To znaju svi koji su ikada stajali na sektoru uz pesmu i zastave.

Pitanje nije samo ekonomsko. Radi se o tome kakav fudbal želimo – i kome on u budućnosti pripada.