Zapanjujući rekord na Everestu: Poljak se spustio sa vrha na skijama i bez dodatnog kiseonika

Poljak Andžej Bargiel ušao je u istoriju kao prva osoba koje se popela i na skijama spustila sa Mont Everesta, bez upotrebe dodatnog kiseonika.

Uspon na Mont Everest – najviši vrh sveta, visok 8.849 metara – nakon što su loši vremenski uslovi primorali tridesetsedmogodišnjeg Andžeja Bargielu da odustane od ranijih pokušaja 2019. i 2022. godine, ovog puta se uspešno završio.

Andžej Bargiel ima 37 godina, poznati je skijaški planinar i „Putnik godine“ časopisa National Geographic za 2019. godinu. Andžej je skoro ceo svoj život posvetio planinama, ne samo penjući se na vrhove već i spuštajući se sa njih na skijama.

Bargiel je rekorder još sa takmičenja ekstremnih sportova Elbrus Race na Elbrusu, a najbrže na svetu je zaradio značku “Snežni leopard”. Ova značka se dodeljuje alpinistima koji uspešno osvoje pet vrhova u bivšem SSSR-u: vrh Pobede, Han Tengri, vrh Ismoila Somonija, vrh Lenjina i vrh Ozodi.

Poljak je 2016. godine proveo na svih pet uspona ukupno 29 dana, 17 sati i 5 minuta – što je rekord koji još uvek nije oboren.

Od 2013. godine, Bargiel je postavio sebi cilj da se na skijama spusti niz sve plninske vrhove sveta koji su viši od osam hiljada metara. Takođe želi da to uradi bez dodatnog kiseonika (ne samo tokom spuštanja, već i tokom uspona). Andžej se posebno trudi da ne koristi dodatni kiseonik.

Ove godine, Poljak je savladao uspone i spustio se sa čak šest planinskih masiva koji su viši od osam hiljada metara (čak i izuzetno težak K2!) i konačno stigao do Mont Everesta.

Poređenja radi, samo oko 200 ljudi u istoriji se popelo na Mont Everest bez dodatnog kiseonika. Ukupan broj alpinista je već premašio cifru od 7.000. Na vrhu planine vazduh je toliko redak da penjači dobijaju samo oko trećinu kiseonika dostupnog na nivou mora. Ovaj nedostatak može da izazove oštećenje mozga, tečnost u plućima, pa čak i smrt.

Neki skijaši su već bili na Mont Everestu. Godine 2000, Slovenac Daviori Karničar se spustio niz padine planine, ali mu je bio potreban kiseonik.

Ali Bargiel je uspeo. Osvojio je vrh Mont Everesta 25. septembra. Uspon je trajao 16 sati, duže nego što je planirano, jer su ga obilne snežne padavine primorale da provede značajno vreme u „mrtvoj zoni“ na preko 8.000 metara.

Na vrhu je zastao samo nekoliko minuta i brzo je započeo spuštanje. Pet sati kasnije, Andžej je stigao do baznog kampa II, gde je stao zbog mraka. Sledećeg jutra, Poljak se spustio na skijama niz ledeni slap Kumbu, lavirint ledenih kula i dubokih rascepa poznat kao jedan od najopasnijih delova Mont Everesta, pre nego što je stigao u bazni kamp. Kroz ovaj deo ga je delimično vodio dron kojim je upravljao njegov brat, Bartek.

„Spuštanje sam podelio na dva dela, jer je savladavanje tehnički teškog ledenog slapa u relativno bezbednim uslovima bilo moguće samo ujutru“, napominje skijaš.

Više od 6.000 ljudi se popelo na planinu, prema bazi podataka Himalaja, ali samo oko 200 je to učinilo bez dodatnog kiseonika u bocama. Nekoliko ljudi se vratilo na skijama, ali nikada nije došlo do kontinuiranog spuštanja bez dodatnog kiseonika.

 

Ovde je Andžeju u navigaciji pomagao dron kojim je pilotirao skijašev brat. Srećom, sve se dobro završilo.

„Sam uspon je bio težak. Nikada nisam proveo toliko vremena na takvoj visini, tako da je to samo po sebi bilo izazov. Spuštanje na skijama niz Mont Everest bez kiseonika, bio je san o kome sam godinama maštao.

Everest je najviša planina na svetu, ali sam želeo da razbijem stereotip da je to sam komercijalno mesto. Zato sam odlučio da odem tamo na jesen (van sezone) – kako bih mogao da imam svu planinu za sebe.

Vratio sam se zdrav i jak. Dobro mi ide, u formi sam i srećan sam“, rekao je Bargiel.

Poljski premijer Donald Tusk čestitao je skijašu na uspehu: „Da li je nebo granica? Ne za Poljake!“

A sam Bargiel već planira novu avanturu: „Imam mnogo planova. Voleo bih da odem na Antarktik ili Ande u Peruu. Uživam u tome, i sve dok sam zdrav, nastaviću da tražim nove planine.“